Čini mi se da se svi trudimo da živimo život više offline – bez interneta, društvenih mreža, poruka, bez toga da smo mi uvek dostupni i da je nama sve uvek dostupno. Naravno, i to ima svoje prednosti ali, barem meni, mozak postane suviše konfuzan i nefokusiran posle milionite provere Fejsbuka. A opet, proveravam da ne bih, ne daj Bože, nešto propustila. Jedan od retkih trenutaka u danu kad mogu da sam skoro skroz offline je kada šetam psa. On nije jedan od onih suviše mirnih koji je zadovoljan samo izlaskom do parka gde će se samo malo promuvati i sesti. Uvek ga nešto zanima, uvek vuče do sledećeg drveta ili žbuna. To je njegov Fejsbuk – da proveri ko je tu bio pre njega, šta se sve desilo dok njega nije bilo i da on da do znanja ostalima da je tuda prošao. Mi idemo u velike šetnje, po 10tak kilometara po gradu svakih par dana. Kalenić do Kališa ili reke, dužim putem. Telefon je u tašni. Aplikacija broji korake i kilometre ali je osim toga skroz iluzorno da ga često proveravam ili se kuckam sa nekim – i hodam. Često ni ne čujem kad zvoni. Retko kada slušam muziku. Osluškujem grad i ljude oko sebe. I čujem dosta toga – ponekad smešno, ponekad tužno, uglavnom sasvim običan tok svakodnevnog života Beograđana. I zato je šetnja psa dobra za kreativnost. Šetnja vas natera da pauzirate, sačekate kod svakog drugog ćoška, osvrnete se okolo i zaista pogledate svet oko sebe. Da malo odmorite mozak. Meni te šetnje pomažu da rešim tekuće probleme – poslovne, privatne i sve ostale. Šetnje mirnim ulicama. Mir, tišina. 3 načina na koji šetnja psa pomaže pri rešavanju problema:

1. Pogledaj svet oko sebe. Šta god da se dešava u tvom životu, nisi jedini. Pogledaj ljude oko sebe i razmisli čime se oni bave u životu i kako kroz njega idu (pogotovu značajno kad prolaziš pored Tiršove, Kliničkog centra i Klinike za onkologiju). Ima dobrih ali i loših primera. Pritom, ta vrsta svesti može da stavi razne rokove i stresove u potpunu drugu perspektivu.
2. Raščini problem na manje korake. Imaš dovoljno vremena i kilometara pred sobom da lepo, polako razmisliš o svakom koraku . Imaš i vremena da preboliš ono emotivno i razmišljaš konkretno. Da napraviš plan akcije.
3. Pogledaj kako pas rešava svoje probleme. Piški mu se, on piški. Hoće da stane, on stane. Ne sviđa mu se neko, on reži. Da, simplifikovano jeste ali za ljude kao što sam ja, koja sve komplikuje i mrsi kada ne treba (u glavi), služi kao dobar podsetnik da su nekada najjednostavnija rešenja ona najbolja. Ili, da jednostavno poslušaš svoj instinkt. Sve zavisi.

3 načina na koji šetnja psa podstiče kreativnost:

1. Osim performing arts, rekla bih da se većina kreativnosti danas dešava ispred laptopa. Ako ne ispred ekrana, onda barem u sedećem položaju. A psa moraš da prošetaš. Umesto pasivne šetnje (smrdenje po najbližem parku), idi u dugačku, aktivnu šetnju. Prijaće ti. Možda uz kafu za poneti. Ako se fizički umoriš, smanjiće se nervoza i onaj dosadni bol u mišićima koji se pojavljuje posle par sati sedenja sa kompom. Pritom, nabijaš kondiciju. Ako verujemo da u životu treba držati razne aspekte u ravnoteži, onda ovakve šetnje definitivno pomažu. U zdravom telu, zdrav duh.
2. Moj omiljeni deo – grad kao inspiracija. U zavisnosti od komšiluka, ponekad čak i same ulice, nailaziš na različite ljude, atmosferu, prirodu, lokale i zgrade. Stare porodične kuće u mirnim ulicama su mi omiljene. Kao vežbu, probaj da smisliš na licu mesta priču koja se krije iza kapije neke takve, stare porodične, a sada napuštene kuće. Ili ako vidiš nekog zanimljivog, ili čak i skroz običnog čoveka, obrati pažnju (još jedna omiljena akcija – igramo se Šerloka Holmsa, mada mi opservacija nikako nije na njegovom nivou). Koja je njegova priča? Misli najobičniju, najverovatniju priču a onda i onu neku neverovatnu, fenomenalnu. Menjaj je po žanrovima. Greška je potceniti ljude jer se nekad ispod neuglednih spoljašnjosti, krije neverovatna priča ili lik. Neka ti to bude inspiracija.
3. Planiraj. Nažalost, i planiranje je deo kreativnosti. Bilo da je u pitanju planiranje jednog projekta ili strategije ili cele karijere, kilometri rade u tvoju korist. Daju ti odstupnicu od interneta, gde bi se možda inače zaglavio čitajući 1001 članak. Ili bi se zaglavio u nekoj drugoj vrsti prokrastinacije. Napravi plan tako da znaš šta treba da radiš kad se vratiš kući i opet sedneš pred ekran laptopa i povežeš se sa svetom.

Prošetaj psa. Udahni svež gradski vazduh i, nadam se, obnovljenog entuzijazma, kreativnosti i snage, vrati se i rasturi taj posao koji te čeka!